Radionica za zavarivanja i lemljenja

Zavarivanje je proces izrade nerazdvojivog spoja izmedju delova koji se zavaruju pri cemu se koristi toplota, mehanicka energija i dodatni materijal. Postupci koji se najvise koriste u praksi su zasnovani na delovanju toplote iznad temperature topljenja i sjedinjavanja ispod temperature topljenja. Moguce je spajati i metale i nemetale ali se u praksi uglavnom spajaju metali.

Pod zavarenim spojem podrazumeva se celina osnovnog materijala u konstrukcionu celinu. Moze biti sa dodatnim materijalom i bez dodatnog materijala.
Vrste zavarivanja mozemo podeliti u mnogo grupa, svaka grupa ima neki drugaciji pristup, pa tako moramo da pomenemo i lemljenje jer i ovaj postupak ima veliku primenu u mehanizaciji.
TV 420 na hidraulici ima (meni poznato) pet lemljenih spojeva.

Zavarivanje cemo podeliti po izvoru toplotne energije
Elektricno,Elektrootporno, Gasno, Zavarivanje Plazmom, Lasersko zavarivanje i Ultrazvucno zavarivanje

Kod elektricnog zavarivanja toplota se dobija efektom voltinog luka. Stuja(AC/DC) napona do 60V i struje preko 40 A dovede se u kratak spoj pa se elektrode malo razdvoje dolazi do zagrevanja elektroda na temperaturu preko 600 stepeni i usled termperature vazduh u okolini elektroda se jonizuje i postaje provodnik za malim otporom sto se manifestuje kao temperatuta od 5000 stepeni i veoma jaka svetlost koja je opasna po oci i kozu. Postupci elektricnog zavarivanja su REL, MIG, MAG, TIG(Rusi imaju jos ATIG i TAG i WIG). Mogu biti sa i bez dodatnog materijala.

Kod elektrootpornog zavarivanja toplota se dobija propustanjem jake stuje (do 5000 A) kroz osnovni materijal i trenutnog topljenja u pravcu dejstva struje. Postupci elektootprnog varenja su. Tackasto (punktovanje), Kontinualno, Suceono, Bradavicasto... uglavnom je bez dodatnog materijala, zavisno od vrste materijala moraju se kotistiti i topitelji odnosno supstance koje na neki nacin ciste osnovni materijal. Kod ovog postuka imamo i upotrebu mehanicke sile pa ga mozemo nazvati i elektromehanicko zavarivanje.

Kod gasnog zavarivanja toplota se dobija sagorevanjem gorivog gasa sa kiseonikom, gas moze biti acetilen, propan, butan, vodonik mozda metan itd. Temperatura, u kombinaciji sa acetilenom, moze biti do 3200 stepeni, pa se direktnim, pravilnim plamenom direktno deluje na osnovni materijal, moze biti sa dodatnim materijalom i bez dodatnog materijala, topitelji se prilikom zavarivanja celika retko koriste. Imena postupaka su po imenu gorivog gasa.

Kod zavarivanja plazmom toplota se dobija preko pomenutog voltinog luka ali ne jonizujuci vazduh nego inertni gas koji se na poseban nacin dovodi u zonu luka i temperatura moze biti do 20000 stepeni, postupak zavisi od gasa a obicno je miks (mesavina) inertnih gasova, uglavnom je sa dodatnim materijalom, Kod CNC secenja plazmom nema inetrnog gasa nego kiseonik ili komprimovani vazduh.
Kod laserskog postupka se koristi usmereno dejstvo fotona koji mogu da proizvedu veoma veliku temperaturu i do 1000000 stepeni uz pravilno koncentrisanje. Najpoznatiji postupak je sa plinskim co2 laserom. Uglavnom se izvodi dez dodatnog materijala.

Kod ultrazvucnog postuka toplota se dobija tako sto se osnovni materijal izlozi ultrazvucnim mehanickim talasima i usled trenja dolazi do topljenja osnovnog materijala, u toku zavarivanja mora se koristiti mehanicka sila kao kod elekrootpornog postupka zavarivanja, uglavnom se koristi za varenje nemetala(plastike) ali je moguce zavariti metal i nemetal. Postupci su Tackasti i Kontinualni.

Lemljenje je postupak spajanja dva osnovna materijala, ista ili razlicita, u mehanicku i elektricnu nerakidivu vezu pomocu treceg materijala cija je temperatura topljenja ispod temperature topljenja dva osnovna materijala.
Lemljenje cemo podeliti po tvrdoci lema u meko i tvrdo.

Meko lemljenje se obicno koristi u elektronici gde je dodani materijal legura kalaja ili kadmijuma cija je temperatura topljenja ispod 350 stepeni. Kadmijumski lem se koristi za lemljenja aluminijuma i aluminijumskih legura. Kalajni lem se koristi za sve ostale konstruktivne metale i legure u opstim konstrukcijama, ne mogu svi metali i legure da se leme.
Tvrdo lemljenje se obicno koristi u cevnoj tehnici na legurama bakra ,cinka, gvozdja..., Lem je bakarni lot, srebrni lot, mesingani lot... Lot je legura koja ima u manjem procentu Fosfor koji smanjuje temperaturu topljenja.
Primena topitelja je obavezna u oba postupka lemljenja.


Ako nekog interesuje neki poseban postupak rado cu objasniti kakav je i cemu sluzi.
Da predjemo na zavarivanje kako mi to licno obavljamo, medju nama ima i hobista a i verovatno ozbiljnih varilaca.
Ja licno imam nekoliko postupaka u upotrebi i sa njima zavrsavam 99 % posla.
Rucno elektrorucno ili REL, obican naizmenicni trafo struje do 140 A na 220 V i 180 na 380 V, retko ga koristim jer pre par godina sam probao Mig(CO2 aparat) i odusevila me brzina i preciznost postupka ali sam kasnije uocio nedostatke, Sa REL aparatom mocemo da upotrebljavamo razne elektrode koje imaju posebne namene jer legiraju zavareni spoj
MIG odlicno vari tanke limove ali ako su limovi izlozeni kiseloj sredini zavareni spoj Mig postupkom brze ce popustiti nego da je zavareni spoj uradjen REL postupkom sa rutil elektrodom. Nedostatak MIG-a je sto lose vari na promaji, Sa druge strane MIG postupak mozemo lako prepraviti u MAG (ne bas 100%) promenom zice i gasa i variti aluminijum ili neke vrste pohroma-inoxa dosta uspesno. Na pomenuti REL aparat imam moducnost montaze na red diode velike struje tako da mogu koristiti bazicnu elektrodu koja je odlicna za odgovorne spojeve koji su dinamicki napregnuti. Ta dioda je sa stare kenedi lokomotive i trpi struju od 1200 A. Ako je recimo potrebna veca struja za REL 200 a ili vise to se moze lako postici tako sto izlaze struje na dva aparata vezemo paraleno, moraju imati napajanje na istoj fazi i osigurac mora biti dovoljno jak.
Postupak acetilenskog-plinskog zavarivanja je nezamenljiv za neka ostecenja, za razna grejanja, za secenje debljih limova ,za tvrdo lemljenje. Za zavarivanje i secenje koristim acetilen, a za tvrdo lemljenje propan butan jer je dosta jeftiniji, propan butan nije za zavarivanje jer je temperatura dosta manja nego kod sagorevanja acetilena, moze se zavariti tanji lim ali je var los, porozan. Ipak je ovo najstariji postupak i mora se imati dobro iskustvo da bi zavareni spoj bio dobar. Prednost acetilenskog zavarivanja je sto osnovni materijal moze biti izuzetno prljav (rdja, mast, ulje, farba) a zavareni spoj izuzetno dobar. Dobar varilac acetilenom moze da donekle izazove efekat cementacije odredjenom regulacijom plamena.
Jednu stvar moram da napomenem, za dobar var, koji god postupak koristili, potrebna je mirna ruka. Ne mozes da seces, lupas cekicem od 3 kila, busis i da to odmah zavaris i da bude dobro. Jedan moj rodjak je profi REL varilac i kaze da su ih ucili da varilac pored rukohvata za elektrodu ne sme da u rukama drzi nista teze od malog cekica za skidanje sljake.
Kakva su vasa iskustva o zavarivanju i koje postupke koristite?

Pozdrav, ihuhu kolega što si ti to napisao ,sad možemo i na polaganje licence za varioca (licencirani varioc) takvi se traže u Canadi a posla ima . Nego sva ta zavarivanja sam vidio i aparate za zavarivanje od malih pa do velikih ko recimo auto prikolica (Uljanik Pula ) samo vidio ,ja osobno imam Varex Varstoj piše na njemu 160 a u skali amperaže samo do 120 am,težak je 18,5 kg mada ima takvih i lakših izgleda da je u pitanju trafo drugačiji.

Sa zavarivanjem imam problema ,a nekad i dobro bude jer nije to veliki aparat, a i hobi posao je tu, tu i tamo nešto se zavari . E sad kad puno znaš i ponudio si pomoč, eto pa te pitam onda zašto mi je var pun gareži čađav i supljikav ,jednostavno dali je am, prejaka ili preslaba nekad kad pojačam am, onda mi curi var pretekuči je, dali je to kriva eletroda pošto ima onih mekših i tvrđih, kut eletrode koji mora biti , dali je isti za sve eletrode.

Sad neki dan sam vario sa 2,5 mm eletrodom, i ispalo dobro var se sija ko prohrom ili inox, onako kako treba biti izgleda da mi kut eletrode nije kako treba, biti ili još nešto možeš li tu malo pojasnit zašto je var pun gareži i izgoren, a ne sjajni ko prohrom ili inox . Trebače mi aparat za varenje malo više pa da to znanje dobro utvrdim, a vidim da ti to rasturaš pa ako si voljan nas amatere varioce forumaše i goste foruma malo naučit, o pravilnom zavarivanju sa eletrodama .

Ovakav je moj aparat slika sa neta .



A ovako bi htio da var ispadne.

Nedaj boze da si profi varilac, znam par ljudi koji se bave time preko 20 godina, lose je to za zdravlje. Aparat sa slike 160 a na skali 120, kao da ima mogucnost i na 380 V, cudno, kolika je snaga aparata u KWA (kilovoltamper)? Za ispravan zavareni spoj mora da se postigne pravilan sav, licno mislim da najvise gresaka nastaje losom pripremom materijala, lose (nepravilno) obaranje ivica, lose vodjenje elektrode, nepravilni ugao, nepavilna stuja zavarivanja. REL postupak koristi oblozene elektrode cija je uloga da prvenstveno napravi zonu zavara inertnom, bez kiseonika i azota, da uspori hladjenje u svhu opustanja i gubljenja unutrasnjih napona.
Kiseonik cini var poroznim a azot tvrdim i krtim, neke vrste obloga elektroda legiraju zavareni spoj povecavajuci mu mehanicke osobine na visi nivo, otpornost na koroziju, tvrdocu... Na svakom pakovanju elektroda treba biti nacrtana slicica sa mogucim polozajima, mada ne mora da znaci da je tako, sada svako pravi elektrode pa nisu ni one kvalitetne, drugo oboga je hidroskopna pa ako ima vlage eto poroznog vara, bazicna elektroda mora pre same upotrebe biti zagrejana na 70 stepeni u nekoj rerni pre same upotrebe. Var na slici, lep na pogled, ali koliko je debeo materijal, da li ima provar (rastop na drugoj strani), ako nema to nije dobro jer nije materijal u potpunosti sjedinjen, teorijski svaki zavareni spoj je 60% izdrzljivosti osnovnog  materijala.
Najveci faktor za uspesan zavareni spoj je iskustvo i mirna ruka, varenje oblozenom elektrodom zahteva treniranje jer se zavareni spoj krije ispod spaljenje obloge-sljake, znam problem, przis elektrodu, zavrsis ohladi se, obijes sljaku kad ono katastrofa.
Udaljenost elektrode od materijala treba da bude priblizna njenoj debljini, struju ispostovati prema proizvodjacu elektrode, mala struja mala koncentrisana toplota slabo topljenje, velika struja sljaka se spaljuje i ne ostaje je dovoljno da prekrije spoj pa je spoj krt pa cak i porozan.
Debljina elektrode ili drugacije debljina materijala ne manja od debljine elektrode, zavareni spoj ne deblji od debljine elektrode, ako je materijal deblji cetiri puta od debljine elektrode onda cetiri prolaza uz obavezno obijanje sljake posle svakog prolaza itd.

Na prvoj slici vidimo pravilno pruzanje voltinog luka (crta izmedju elektrode i materijala)
Na drugoj slici vidimo da je elektroda otisla malo u desno, voltin luk je provodnik i bira naj kraci put (kao grom), kroz luk prolaze kapljice rasopa metala i sljake, sljaka je tecnija i popunjava levu stranu a metal se kocentrise desno i nista ne popunjava, ovaj problem se javlja u bilo kom polozaju ali u nacrtanom najvise, sama gravitacija ima uticaja na zavareni spoj, moje iskustvo kaze da ruka mora biti uvek u pokretu, dobro odrzavati razdaljinu i popunjavati gde je debljina rastopa najveca (zadrzavari elektrodu).
REL posupak je najkvalitetniji ali odmah posle acetilena najtezi za pravilno izvodjenje.
Ova greska vazi za vecinu elektricnih postupaka.

MIG na 160 A, zica 0,8 materijal C 1530 debljine 10 i 5mm, nisko opusteno na 3 sata, ruka bas i nije bila mirna, radilo se dosta tog dana.

Da iskustvo i mirna ruka to svi kažu ,ali ali treba to toga doći struja znači niti premala jer se ljepi eletroda  a niti prejaka onda gori šljaka odabrati sredinu pitao si za aparat piše (6,5 kwa ) Varex 162 skenirao sam i uputstva pa vidi na linku .Budemo preko vikenda opet vježbali zavarivanje drugo mi ne preostaje .  


https://app.box.com/s/dqkqjkzktf2ll8pz0eo3







To je moj aparat slike gore.

Istina što kažete, treba samo puno vježbe da se ispraksiraš i da dobiješ iskustva, osječaj.
Inače MIG (sa CO2) bi ti bilo puno lakše, toga se brže naučiš jer manje stvara probleme. Ja ineče koristim trafo i CO2, znači zavarivam na ta dva načina. Trafo za koje debelije materiala a Co2 za tanje ali u praksi to znači da najviše CO2.

Ok je Varex 162, imas oko 135 A sto je dovoljno da przis sa elektrodom 3.15-3.25 mm, odaberi neki polozaj zavarenog spoja koji ti najvise pravi problem pa vari samo u jednom mestu dok ti zavar ne postane dobar, kad postignes dobar var na isti nacin probaj da pustis duzi var, spali 10 kila elektroda i sigurno ces se izverzirati, neka ti osnovni materijal bude malo rdjav (teze za rad). Ako imas, kod nekog, probaj elektodu 4-6 mm na 250 A. Fireman Peter u pravu si da je sa co2 lakse jer vidis odmah sta radis ali co2 (standardna zica) ima tvrdji var jer je hladjenje zavara brze, sto nije uvek dobro, REL rutil je izuzetno zilav i vise otporan na koroziju od vlazne sredine.
Admin, ako savladas REL co2 je decija igra.

Peter točno lakše je sa  (CO2) upravu si  ali ja to radim sve vani pod krovom varenje a kad je vjetar onda se nemože , gledao sam varenje sa  (CO2) imao i priliku probati ali nisam do sada još nikad. REL mi je jednostavniji za selo i naj jeftiniji  izbor  nastrešnica je dovoljna ako je loše vrijeme  i vari  Miško naravno onoliko koliko meni treba .  Hoču to eletrozavarivanje REL  malo bolje savladat vježbat čemo i samo vježbat pa če se i naučit .

Sigurno je REL bolje savladati jer se može koristiti u više svrha. Mislim, ako to savladaš onda to koristiš za sve što ti treba. Tako da sve što kažeš, istina. Ko ima volje taj se uvijek nauči i svaki put je lakše i bolje tako da samo teraj- vari.

Eto moram se malo ubaciti i u ovu temu jer imam i ovdje nešto iskustva.  Svakako je dobro znati REL zavarivanje jer je ono temelj svih zavarivanje – tko zna dobro variti običnim REL aparatom, lako će savladati sve ostale vrsta varenja, a posebno MIG. Obrnuto je puno teže, čovjek koji poznaje samo MIG varenje, teže će savadati REL.

Do sada je u prethodnim postovima opisan pretežno REL i MIG postupak, a ja bi opisao i vrlo cijenjen TIG postupak varenja.

Svojevremeno, dok sam bio klinac početkom devedesetih nastala je invazija INOX bačvi za vino te je otac kupio TIG aparat za zavarivanje „Uljanik IRA 200“ sa opremom za TIG varenje (poseban rukohvat i boca argona) i počeo proizvoditi vrlo kvalitetne inox bačve u kućnoj radinosti, a ja sam mu sa desetak godina bio jedini pomagač te sam odrastao uz inox i TIG varenje. Sjećam se da je aparat tada koštao kao da je zlatni, radilo se o dvadesetak mjesečnih plaća. Kasnije sam se i okušao u varenju, ali s obzirom da se radi o izuzetno zahtjevnom varenju gdje su potrebne godine iskustva i urođena vrlo mirna i fleksibilna ruka, mogu reći da znam zavariti, ali ne mogu reći da sam TIG varioc.  

ULJANIK IRA 200



U daljnjem tekstu slijedi opis varenja kojeg sam dio skinuo sa Wikipedie te ponešto dodao iz vlastitog iskustva:
Zavarivanje TIG postupkom (engl. Tungsten Inert Gas) ili elektrolučno zavarivanje netaljivom elektrodom u zaštiti inertnog plina je ručni postupak zavarivanja u neutralnom zaštitnom plinu ili neutralnoj smjesi plinova, koji koristi netaljivu volframovu elektrodu i posebno ručno dodatni materijal.
Kao inertni plin koristi se pretežno argon, a njegova uloga je zaštita od kisika iz atmosfere koji podržava gorenje (bez zaštitnog plina metal kojeg varimo izgorio bi). Kod REL postupka zaštita od kisika iz atmosfere je tzv. šljaka na elektrodi, a kod MIG-a plin CO2.
Netaljiva volfram elektroda služi za održavanje i usmjeravanje električnog luka. Kao što je rečeno, netaljiva je, ne troši se, ali s obzirom da mora biti vrlo zašiljena zbog održavanja smjera električnog luka, potrebno ju je s vremena na vrijeme naoštriti te se troši jedino prilikom oštrenja.

TIG OPREMA



Svojstvo ovog postupka je stabilan električni luk i visoko kvalitetan zavar, ali zahtjeva izuzetne vještine zavarivača i relativno je spor.
Iako se može koristiti za skoro sve vrste materijala, najčešće se koristi za zavarivanje nehrđajućih čelika i lakih metala (aluminijeve legure, titanijeve legure). Pogodan za zavarivanje tankih limova (uz vještog varioca može se variti lim debljine 0,5 mm), a često se koristi kod proizvodnje bicikla, zrakoplova i brodova, te kod zavarivanja u prinudnim položajima. U pravilu se volframova elektroda priključuje na (-) pol izvora istosmjerne struje.
Električni luk se započinje pomoću visokofrekventnog generatora (VF generator), koji se pritiskom prsta varioca na prekidač uključuje samo u djeliću sekunde, neposredno pred zavarivanje, te „baci“ iskru (kao na svjećici benzinskog motora). Prvi  aparati kao onaj na kojem sam ja vario nisu bili opremljeni visokofrekventnim generatorom pa se električni luk uspostavljao kratkim dodirom elektrode u materijal koji zavarujemo, slično kao kod REL postupka.
Nakon uspostavljanja električnog luka između netaljive volframove elektrode i radnog komada, tj. priključaka na polove električne struje (istosmjerne ili izmjenične), VG generator se isključuje, a postupak zavarivanja se odvija sa ili bez dodavanja dodatnog materijala (žice) u električni luk. U slučaju da je razmak varenih dijelova velik (kod tankih limova razmak od 1 mm je izuzetno velik!) zavarivač drugom rukom dodaje dodatni materijal kojim popunjava razmak, a koji je isti materijal kojeg i vari.
Izvor struje za zavarivanje TIG postupkom može biti:
- istosmjerni izvor: koristi se za nehrđajuće čelike, nelegirane čelike, titanijeve legure
- istosmjerni ili izmjenični izvor: koristi se za aluminij i magnezij;
Prednosti zavarivanja TIG postupkom su:
- kvaliteta zavarenog spoja je vrlo visoka (kako u pogledu broja grešaka u zavarenom spoju, tako i sa stajališta estetskog izgleda i mehaničkih svojstava zavara),
- pogodan je za reparaturna (popravak) zavarivanja, ima mogućnost zavarivanja u svim položajima zavarivanja, nema rasprskavanja kapljica.

SLIKA TIG VARA



Nedostaci su:
- viša cijena opreme za zavarivanje (uređaja za zavarivanje) u odnosu na zavarivanje MIG postupkom,
- kvaliteta zavara ovisi o vještini zavarivača,
- nije pogodan za automatizaciju i robotizaciju,
- vrijeme za izobrazbu dobrog zavarivača je dugo,
- daleko manja učinkovitost u odnosu na zavarivanje MIG postupkom i zavarivanje plazmom,
- dolazi do jakog bljeskanja pri zavarivanju,
- otežan rad na otvorenom (vjetar!),
- pri zavarivanju se oslobađaju plinovi (potrebna dobra ventilacija prostora),
- dugotrajni rad može ostaviti štetne posljedice na zdravlju zavarivača (reuma, oštećenja dišnog sustava).

Hvala na tvom jako zanimljivom postom, jako poučno.

Vrlo lepo opisan postupak varenja, nisam znao za visokofrekventni generator, ljudi u mojoj okolini znaci koriste i dalje starije varijante, kod mene ima nekolicina majstora koji prave prohromske odzake, i stvarno je glavna odlika TIG-a tanak materijal i perfektni varovi, znam da ako se vari prohrom (lim) i dodjemo u situaciju da moramo dodati materijal, mora biti kao osnovni, drugim recima umesto elektrode trakica lima.
Licno sam probao da varim TIG-om, deblji materijal i nekako ali za tanje stvarno treba imati iskustva.
TIG je nezdrav za muskarce, ali za zene nije.
Kazes "Tomo Vinkovic Pozega" da je argonac placen kao zlatni, 80-tih i 90-tih je sve bilo kao zlatno, dobar alat se donosio iz inostranstva i bio je neverovatno skup, a sada ima svega.
Ja posedujem mnostvo starog alata (85-90), i sve radi odlicno, kao i tvoj TIG a sigurno ce raditi jos...

Bio je skup, ali od onda do danas se nikad nije pokvario. Osim visokofrekventnog generatora novitet je i naglavna maska koju ne treba podizati, automatski se zatamni kad kreneš variti. Da pojasnim, kada variš TIG-om, nemaš slobodnu ruku kojom bi držao masku kao REL ili MIG, nego variš maskom koja stoji na glavi i puštaš ju trzajem glave prema dolje trenutak prije nego počneš variti. Svaki varioc ima svoju masku koju je naštimao po svojoj glavi. Danas postoje maske sa ugrađenom elektronikom koju ne dižeš, staklo je prozirno dok je na dnevnom svjetlu, čim kreneš variti staklo se zatamni. Cijenu ne zna, ali pretpostavljam...

Što se tiče materijala za dodavanje, postoji orig. žica koja se koristi za dodavanje i dosta je dobra, lako se tali i dobro "naskoči" na vareni materijal. Ali često smo u nedostatku te žice jednostavno na škare za lim narezali lima debelog 1 mm na tanka trakice 1-2 mm i to koristili za dodavanje. Moram spomenuti da se TIG-om odlično vari bakar, popravljali stare kazane za rakiju, ali treba puno veća struja varenja nego za ostale materijale. Npr. inox 1 mm se vari sa nekih 35-40 ampera, a bakar 80-90 (koliko me sjećanje služi)

Licno imam naglavnu masku ali nisam zadovoljan kako radi na maloj amperazi, na vecoj je ok, auto shade varijanta sa stelovanjem faktora zatamnjenje, kada sam je kupio bila je jedna od skupljih, na maloj amperazi pravi nekako zamucenu sliku pa se ne vidi bas dobro, ali kad predjem 80 A slika je odlicna i jasna, radi po principu foto naponske celije koja u momentu paljenja luka proizvede struju koja zatamni displej, u pocetku sam je koristio kad trebaju obe ruke, vremenom sam se navio da se sakrijem iza rukohvata dok priheftam a posle obicnom faktor 9, naglavnu dam nekom ko hoce da gleda dok se vari ili se uci.

Pozdrav



Univerzalne elektrode za elektrolučno zavarivanje.

http://www.cfh-gmbh.de/produkte/schweissgeraete-und-zubehoer/elektroden/







Titan elektrode za elektrolučno zavarivanje  imaju i te vrste gdje šljaka sama pada.

http://www.kjellberg.de/Ueber-uns.html

Došlo je obiranje fižola-graha, pa se i drveni stubovi- šipke trebajo pospraviti. ZA sahrambo koristim ja staro odpisano autoprikolico, koja na sebi cijelo zimo ima palice na sebi pokrivene ceradom ili je prikolica parkirana u koji šupi, ak je prazna. No ona je jako stara, pa joj trebali popravki. Produžijo sam oje- rudo, jer su mi palice uskoro na TV-ju posatrali stražnje lampe u zavoju. Produžilo se za 60 cm. Odpilijo sam fleksericom stražnja vrata prikolice, koja su samo smetala, kod vožnje natrag. A popravak bijo je i desnog kotača, kojem guma razpucala i pustila zrak. NApunijo jo purpenom, da drži teret. Nije to nek tehnički dosežek onaj popravak, al bijo je potreban:

Bok ekipa,

već dugo si razmišljam o kupnji aparata za varenje i nikao da ga kupim jer neznam što mi treba.

Ja baš i nisam neki varioc ali imam volje a mislim da se to uči praksom. ali koji aparat kupiti.

elektrolučni? CO2? inverterski?

koja je razlika između elektolučnog i inverterskog? može li se sa CO2 aparatom variti deblji metal? može li se sa inverterskim variti tanji metal? što se mora gledati prilikom kupnje aparata (amperaža?)?

CO2 je za zatvorene prostore. Vani vjetar odnosi zaštitni plin CO2. Iako nisam u tom području neki znalac, mislim da je invertorski primjenjiviji, može se zavarivati i s bazičnim elektrodama.

Inverter aparati su jako dobra stvar jer vare svim tipovima elektroda , vrlo lagani i lako ih podesiti. E sad variti se mogu i tanji limovi ako se ima vrlo tanka elektroda i iskusna ruka i zna podesiti izlazna snaga za tu svrhu. u principu je namenjen za bravariju i deblje materijale a sad ima toliko tehnike da se moze naci i kombinovan inverter sa argon uredjajem ili u sklopu sa Co2 uredjajem ali to su vec skupi aparati. Co2 je za vecinom limove predvidjen ali isto tako moze se variti i mnogo deblji materijali u zavisnosti od snage aparata. Mana mu je ako ima promaje ili vetra tj strujanja vazduha jer odnosi zastitni gas i var je krt i nikakav.Drugo co2 var je tvrd ali nema cvrstinu vara kao bazicna elektroda. Ali sad ima mogucnosti za sve i svasta jer tehnika velikom brzinom napreduje samo se treba naci u svemu tome za koju licno upotrebu je sta potrebno.

Ima na netu inverterski 250A za 650 kn.

firma je najvjerovatnije neka ž kvaliteta ali sam uzeo od njih aku bušilicu koja se pokazala skroz u redu...

ILI ovaj
PRENOSNI APARAT ZA VARENJE INVENTERSKI KRAFT MMA 200
SUPER AKCIJA Cijena:599,99 KN
220V
69V
20-200A
DOSTAVA 40 KN

Imam Rade Končar električni star 50g radi ko urca,
imam Telwin Force 165 inverter odličan-jedino me natjera po 5 potrošenih el. 3,5mm da zapalim cigaretu ili odmorim i kad se upali zelena lampica nastavi varenje.

Pozdrav

Mig-Mag zavarivanje u žargonu kažemo CO2, mogu i deblji materijali, Rel ručno elektro lučno zavarivanje daju jači i čvršći var, brodovi, toplinski cjevovodi, gradske toplane itd još uvijek koriste Rel elektro lučno zavarivanje.

http://svetzavarivanja.rs/index.php/znanje-o-zavarivanju/co2-zavarivanje-mig-mag-zavarivanje


http://www.ram-rijeka.com/c/925/Najcesce-postavljena-pitanja-na-podrucju-zavarivanja.wshtml


http://www.oldschoolhr.com/forum/index.php?topic=7058.10;wap2

http://var.rs/sve-o-zavarivanju/migmag-zavarivanje-co2-zavarivanje/

Inverterski aparati za zavarivanje jesu u prednosti što veća amperaža to bolje. Kupnja preko Interneta ne znam što da ti kažem kupuješ  ne vidiš što kupuješ.







Aparati za zavarivanje Güde bilo ih je u Pevcu Jankomir-Žitnjak itd...

Ako nisi znalac u varenju i ako trebaš aparat za popravke i održavanje, preporučam CO2 snage min 180 ampera. S takvim aparatom je varenje vrlo jednostavno, ne treba biti profesionalac da bi vario, samo je potrebno naučiti naštimati aparat. S njim možeš variti limove u dužnom varu debljine 5 mm bez problema, razni popravci su s takvim aparatom vrlo jednostavno izvedivi. Najveća mana je ta što mu smeta vjetar. Sa svakim drugim aparatom varenje je nešto malo kompliciranije

Edit-TAkođer je nedostatak CO2 aparata veća nabavna cijena od cijene nekog prosječnog elektrolučnog aparata.

vica022 je napisao/la:Sva varenja su komplikovana na svoj nacin a ako se prvo osnovne stvari nauce vremenom se rutina stekne. Sto rekli kod nas nema varioca bez potrosene prikolice elektrode.
Vecina sad svih aparata je Kina ili Tajvan proizvodnje i vrlo su jeftini i dostupni ali je i kvalitet takav. Drugo mnogo zapadnjackih trgovackih firmi te iste aparate prodaje pod svojim imenom samo uz mnogo vecu cenu sto je po meni bas bezobrazluk a kupac to sve plati .
Dobra stvar bi bila kupiti ispravan polovan ali kvalitetan aparat koji jako dugo moze da radi i varenje sa njima je vec lakse i drugacije. Imali smo u firmi pre 10 god sve Varstroj inverter aparate koji su se ekstra pokazali i neprekidno takoreci su radili. Igrom prilike su na stigli Tajvanski dva aparata toboze iste snage ali to ni prislo varstroju cak.A vrlo brzo su se i poceli kvariti tako da su odustali od kupovine takvih. Varstroj Co2 aparat posedujem vec 12 god i jos polovan kupljen i zasad bez greske takoreci. Imao sam i pre njega isto 2 varstroja nova koji su prodati jer mi je trebao malo veci snagom a ovaj vec zadovoljava potrebe i ozbiljnije bravarije.
Ako su vam pristupacni iole cenom za sopstvene potrebe bih preporucio tu marku kao i inverter aparat jer to se takreci nekvari i vrlo solidno vare. Inverter aparati su jos kvalitetniji koji imaju mogucnost argonskog varenja ali ti su i prilicno skuplji

Jos jedna bitna stvar kod invertera je da taj vari jednosmernom strujom i za odredjene vrste elektroda se moraju i polovi okretati tj. mesta kablovima. Na kutiji elektrode uvek pise ili naslikano kojim polom se pistolj za elektrodu i kabal u koji pol ubaccuje. Nekad je na pistolju + nekad - pol

Pozdrav