Pozdrav od reiderja 1

Ej pa nismo mi kako znam prosta trgovina između članicama EU??Onda,ak je tako,možu dovesti i tovornjak dizla.

Ali normalno,da napomenim,da trebaju ove kanistre biti za to predviđene .Za tovaranje gasa.Inače kazano-A test.

No itak sam skužijo,da samo za jedan tank od auta ne izplati se ovo sam ozbog toga tamo vozati,jer do tja inače imam 1 km bliže kao u Lenart,ali je loši put.Kod potpuno praznog tanka profitiraš max 5 eur(kod sadašnjeg kurza cjen).
Ali tankao sam zato,jer je sada zimska nafta i ovo naftu sipam,na jesen unutra,da nije problema pozimi.
Sjetim se godin izpred 5 ljeta nazad,kad se sa Zetorom zapeljem iz šupe.I izpred nje je malena nizbrdica,izpod koje tamo se on gasi.i ja psujem,al majka odmah da mi predlog,da bi me pomirila,nek ga povučem sa TV-jem 418 nazad u šupo.

Eto dvije priče vožnje sa preobtereteno prikolico,što se tad može događati za Krompija,da mu ovdje odgovorim:

Znana iz davnine su mi dva primera:ja i komšija išli smo obadvije sedeč u Štore 404 vozeč na jednoosovinki šoder,koliko ga prikolica mogla da nosi.Odmah poslije 1800 okretaja počelo se ljuljati kao tebe.I kazao je,da to uvijek radi tako samo ta njegova prikolica kad je opteretena do kraja svoje mogučnosti.
Da se ne ponavljam-potpuna priča bila je ista,kad sam ja sa mojim Zetorom vozijo šoder i mojo prikolico.Sve isto isto.Poslije 1800 okrtaja me pumpalo gore ,dole,a prikolica poskakivala u luft lagano.Jednostavno preobterentena.
I to isto kao ti večiš obada sa komšijo vozili smo negdje 18-20 km/sat maximalno,takva kak je največa brzina TV-ja.

Suprotno sam vozijo Zetorom i trosačom 50minuta jednostrano puno naložen i mogao sam voziti na punom gasu bez problema,jer je tam jača šasija gledajuč na naloženi tovor.Inače pun je đubriva,ali je lakše od šodra,da ne uspomenim,da je šasija trosača jaša.LP

Iz toga zaključujem da je prikolica nedovoljno kruta i svoje vibracije prenosi na traktor. Lijepo si to primjerima potkrijepil.
Meni se na Pasqualliju znalo dogoditi da kod velikog vertikalnog opterećenja zadnje osovine traktora, zadnji kraj počne plesati lijevo desno. Najviše se osjetilo kad sam s punom prikolicom šodra išel niz jaku nizbrdicu. Na njemu su zadnje gume 8,25-16. Pretpostavljam da se na njima zibalo.

Naviše važna po moje je osovina prikolice sa felnama i gumo normalno.Ak je to ok,onda je nekako sve lakše.Od tamo izgleda dojdeju sva cimanja odprvo.
Kad smo mi radili prikolico(ja i otac),tad su večkoji ili po večini uzimali osovino od auta,a i traktor nismo tad imali kakav vrlo jaki il težki,pa bila taka odluka.Sad se sigurno nje ne bih poslužijo.Sigurno bi se odlučijo po redosledu od člana Abarth,koj radijo iz samoutovarke.

Ivanhoo al Pasqalija opet je možda počela zibati prikolica predpostavljem.Normalno se zibao na gumama traktor,al cimanje bilo mu podano od preobteretene prikolice.Ak bi stručnjaci izračunali maximalni dozvoleni utovar na naše kučno rađene prikolice oduzeli bi nam dah.Bilo bi to JAKO malo.Jer mi stvari opteretimo da si izmislim do 90% praktičke nosilnosti,al stručnjac bi ti velijo da je koeficijent SIGURNOSTI 50%.
Al možda nemam pravo i si preobteretijo največu dozvoleno nosilnost na zadnjoj osovini.

Pa da se sjetim još jedne priče ali u ovoj temi mi je sve dozvoleno oko preobterečenja-sjetim se više puta vožnje đubriva kod unaca i jako starim Sip trosačem đubriva na 4 vertikalne valje.Al trebam napomenit,da njegovo đubrivo bilo je jedanput težje od tog mog što ga vozim kod kuče.Ovo moje je sama slama ali njegovo premošena pilovina od drveta!!!.Ponekad davali smo male-nizke povišce na rubove stranica,da nije to curilo preko sanduka.Od kuče po glavnoj cesti do ravnic sa njivama bila je jaka nizbrdica.To vodeno đubre slivalo se čisto do predjeg kraja sanduka i nevjerojatno obteretil ozadnji kraj.Najviše puta vozilo se Torpedom 55 tx,prije ponekad Štoretom 404 ali se ni ne sjetim koliko puta(vrlo malo puta se to sjetim,kad Torpedo bio oštečen).No na kraju se sjetim taj trosač vukao i NH 70-56.I sjetim se kao da bi bilo danas normalno bilo je izklučen prednji pogon.I osječaj sam imao,kao da se spuštanjem traktora nizbrdicom po putu traktor broji jedin i svaki "ragl"zub na gumi.I to izmenično jedan ljevo,onda opet desni,ljevi ,desni itd...Al prikačili smo nekad i Štore 404 i Tehnostroj težine 860kg.Namještene bile nizke povišice i puno do vrha đubreta onog mokrog.Uskoro tako,da preko robov poviškov malo procurilo tu i tamo malo đubra.Kočnice več odavno na Tehnostroju niso radile.Traktor poskakivao u dolino,al sumnjao sam,da ak izbaci mjenjač iz brzine sam bog toga ne zaustavi.
Al to nisu bile najopasnije prigode što se događale.Sreča da niko do sad nije nasankao.
Tako da sam kod tih starih gvožđurija od traktora mrzijo sam najviše loše kočnice.Da samo cvili i LJETI naprijed.
Kad došao tamo kod unaca NH 70-56 bio to preporod.Pa maka je i on današnji dan zastarela tehnologija 80 godina prošlog milenijuma hehe.

Točno je da sve krene od guma i osovine, a dalje se nadograđuje. Kod Slučaja kakav je bio Krumpijev, nekak ni vuće na problem s preslabim rudom. Najveći moment je upravo negdje na spoju ruda i šasije prikolice i tu je vertikalno njihanje najveće. Kod određene brzine se lako dogodi rezonanca i ako bi dulje vremena vozil tom brzinom lako slomi prikolicu.
Prije nekoliko godina se urušila dvorana u Rusiji, i naknadnim ispitivanjima su utvrdili da se srušila zbog muzike. Konstrukcija je došla u rezonancu s vibracijama muzike i nije izdržala.

Za poprečno njihanje Pasquallija sam naravno ja bil kriv i to dva put. Prvi put kad sam radil prikolicu za njega, proračunal sam je za 3 tone, a faktor sigurnosti 2. Znači prikolici se ni pri 6 tona tereta pri normalnoj upotrebi ne bi ništa dogodilo, osim kaj gume ne bi zdržale. Drugi put sam bil kriv kad sam previše natovaril, 2 kubika mokroga šodra iz kojega se cijedila voda. Ako 2 kubika suhoga šodra ima 3200 kg, ovaj mokri je imal barem 400 kg više. Nije bilo nikakvih problema po ravnom, jer je osovina namjerno postavljena na 1/3 od zadnje strane. Problemi su počeli na velikoj nizbrdici kad se pritisak na kuki sigurno udvostručil. Prikolica je onda uspješno prošla test, ali traktor nije predviđen za takve pritiske. Mogu samo biti sretan da nije nekaj puklo.

Potpisujem one tvoje riječi oko ljuljanja. Resonancija je tu u pitanju i to je najopasnije. Imao sam i ja nekoliko puta priliku to osjetiti kad zaljulja i još da je put takav da se to ponovi u pra om trenutku...

ovo oko muzike je zanimivo hehe !Ali ovo jakooo dobro znam o resonanci,jer kod nas u tvornici i isto tak ou metalni obradniindustriji to se često događava.Isto tokalice,sve,sve.
Kod nas u tvornici stroj kod nekve umesne brzine okretaja nikad ne smije vozati,jer tad izađe opasan zvuk,koji para živce i uništava djelovestroja.Od tog ,da napomenim,stroj ni ne može tad obavljati svog određenog rada(izpuštava tiskanje obje na papir).
Kod prikolice pa dođe do "pumpanja"gum.Guma kad je preobterečena i na neravnici poskoči u zrak,i kad prileti teža cjele prikolice naazd dole,guma ju odbije nazad istom silom i tak odođe do povjavljajučeg istofrekvenčnog poskakivanja le te gore dole.Zbog toga počinje traktor pumpati haubom gore dole.I tako kak je Ivanhoo rekao tome pomogne još više kratka međuosovinska razdalja,kakve jesu kod AC sa motorom izpred prednje osi.
Zna se da Torpedo 75 TD koji poznat bijo je za jako dugog nije imao tih problema.
Al gledao sam nekog Mikormika 83ks,koji imao je bilo što prikačeno i kad je vozijo največom brzinom poskakivao je spredaj.

Hheh tek sam sada vidio da si tu piso...koliko vidim najbolje riješenje je vozit max 20kmh kad je prikolica nakrcana i to je to hehe ma ova prikolica nije baš nešto predviđena za neeke velike terete mac sta na njoj bude je oko 2 tone tereta al dosta za moje potrebe

Krumpironja je napisao/la:Hheh tek sam sada vidio da si tu piso..

Krumpi ti imaš englesku tipkovnicu. Nemaš slova s kvačicama?

Hhaha ma tko to još koristi

Ej Ivanhoo,sretan budi da nije upotrebivao tih kvačica al kako jih zoveš:
"Hheh tek sam sada vidio da si tu piso.."
Jer inače bi pisalo:
"Hheh tek sam sada vidio da si tu pišo..
hehehe
Al ak je dugo bilo od toga,gdje je pišao,onda nečeš to vidjeti ,samo češ osjetiti svojstveni miris hehehehee!

Baš je lijepo komunicirati s kolegama koji razumiju malo šale. Meni neki put dojde da pišem kojekakve gluposti bez namjere da nekoga povrijedim. Stariji ljudi smo kao i mala djeca. A starih ljudi nema. Stari je samo vrag koji nema krsni list.

https://www.facebook.com/lord.vecerko?fref=ts

No danas kod mene tuguje se,jer u današnji noči umro je moj nekadašnji društveni kolega motoristov Večerko lord.
Nije bio kriv za nesreču,al ipak je morao dati život jer je jednostavno bijo u nepravome trenu na nepravome mjestu...

Sjetim se čovjeka muslimanskog vere iz Makedonije,koji prodava kod nas piče,koji mi je sa ozbiljnom glasom nekada kazao i čega se više puta sjetim:svako se rodi sa svome sudbino...Zbogom Večerko.

Primi moju iskrenu sućut.
Bog na našu žalost često pozove premlade ljude k sebi. Neka mu je laka zemlja.

Primi moju sućut.
Nek počiva u miru.

Nekvi ljudi kažedu-"u zvijezdama sve je napisano",pa se to jednostavno možda trebal odogoditi.Promjeniti se ne da ništa sada.

Da sada prvo odgovorim Tomo traktoru na njegov meil u temi Tomo 400 i 500 serija:

Tomo svaka čast,da imaš do sada taj mlin na vodu!!E da mi ga je u živo za vidjeti i među mlevenja popiti koju rakiju i normalno se slikati pored njega za uspomenu.Kod mene bijo je blizu jedan.al mi se čini,da je bila pila na vodu i tako i mlin,al sve drveno propalo al nema novaca za reparacijo,jer nije novaca ni za još što ozbiljnijeg-upotrebljivog.Mogao bi ti ga slikati,ak bi se sjetijo,akd vozim mimo.

Eto i kod mene se radilo nešto:vozalo se lišče iz travnjaka.Sakopljalo se grabljami i na prikolico.I dozijo u šumu.No došao u dolino,gdje mi odkazao traktor.Nije više palijo.Nakon diskusije sa mjerači struje skužijo,da bile popiušene kleme na akomulatoru
Na ravnini budem tanjurao sa travniško tanjuračo.

Eto sliek vožnje lišča i gdje odkazao traktor:

Srecom pa ti nije jedini hehe uvijek mozes slepat

Da ali je problem jer je najteži ostao izpod uzbrdice Ostali 3 traktorčiči(sa dvoriščnim ukupno) svi ukupno ne vagaju toliko kao ovaj sam,pa da jim maka još BCS kosačico dodam...
Samo ti pogledaj moje patke,kako gledajo in nije jim ništa jasno:)LP

Jel bilo dovoljno pritegnuti kleme ili je trebalo posuditi struju iz drugog akumulatora da upali  
Race su ti zakon. Prave ljubimice.

Srećom da je samo to bio problem, mala greška pa predpostavljam da se brzo riješilo.

Pa normalno da nije išlo sve tako brzo ,da skužim,jer nema nitko sa sobom mjerača struje.A kad sam sa šaraufcigerom napravil kurtšluz na klemama magneta i nije kazalo života,odmah sam si rekao-ili glavn
System


@Rieder Evo snimala televizija vodenice iz mog sela. Ove dvije rade preko 100 godina. Od moje kuce su daleko oko 50 metara. Ima jos jedna vodenica koju nisu snimali, tek je obnovljena i pocela sa radom. Ta je jos starija od ove dvije sto su snimane. Kada budem imao vremena otici cu i poslikati unutra kako izgleda.
LP.

Nevijerojatno-isto tako je taj video nevijerujeten,kao priča,da ko sa time več danas radi.Kako lahko tako mala količina vode žene tako silo,jer predpostavljam,da treba za mlevenje napraviti neko silo.

Eto sad sam ja na redu,da pridobijem koju sliko ovog zapuštenog mlina-pile u mojoj okolini o kome sam pričao zadnjiput.Al najviše zanimivo je,da iza tog našog mlina nek bi tekao potok.Ali uvijek je suh-vrijemena se mjenjala.Uvijek manje je vode svouda.Pogotovo za piče.No tamo kot mlina bijo je jez za zatvaranje vode malo više od mlina,pa jo izpuštavali,da su pridobili malo veču snago za pilo.Pila predpostavljam treba večo snago od mlina.No u tom mlinu bijo je obnovljen-jedan prostor,u kome su prije par godina sakupljali mleko za prodajo,al sada ni toga tamo nema.ČEka na zub vrijemena ,da se sesede.Podreti se ne smije ,jer je zaštitena sa odlukom,ali vrijeme čini svoje.Kad se sruši tad je kraj,jer novaca za popravilo nema.

No vidim,da prošlog puta nešto se sj.... između pisanja poruke moje priajšnje.Mislijo sam napisati,da sam odmah znao kad napraivjo kurtšlus z šraucigerom,da ili je glavno zaštitno stikalo koje prekida - pol ili je akomulator.Al an kraju bila samo odšaraufana klema.No ovo je najpovoljnije bilo.Hvala Tomo,za video.
I sretni ste,da kod vas narava -priroda je takva kak uvijek prije bila prije neznam što 50 godina naazd,jer na dosta krajima sve je "uništeno "po svijetu.Ova vodenica je bonbončič za oči.Zanimivo.

Stvar je u momentu koji ostvari voda. Ako je kotač dovoljno velik, onda mala sila vode daje veliki moment.

Kod mene je bila jedna vodenica ali je prestala s radom prije 50-ak godina. Iako sam tada bil jako mali, ostal mi je u sjećanju sistem dovoda vode na kolo. Rješenje je bilo zanimljivo. Pošto je potok u ravnici, na pogodnom mjestu se pregadil. Nama je to dobro došlo jer smo ljeti dobili mjesto za kupanje. Voda se iz tog umjetnog jezerca vodila oko 200 m do mlina drvenim žljebovima koji su završavali iznad kola s lopaticama. Kolo je bilo jako veliko, možda promjera čak 4 do 5 metara, a lopatice su bile u obliku posudica. Voda je iz drvenog žlijeba padala u te drvene posudice i ostajala u njima sve dok se kolo nije toliko okrenulo da je voda iscurila iz njih. Dakle sila za pokretanje je bila težina vode u posudicama. Ona je na velikom kraku stvarala moment potreban za okretanje kamena i zamašnjaka. Onda to nisam znao, ali bez zamašnjaka mlin ne bi mogel funkcionirati.

Znači da se i s jako malom količinom vode i malom visinskom razlikom, dobrim načinom može dobiti dovoljno energije za vodenicu. Ljudi su se oduvijek snalazili na različite načine koji nam zbog današnjih tehnoloških mogućnosti uopće ne padaju na pamet.