Zatvaranje zimske brazde

Nemoj si željeti takvu zemlju. Ovo je rezultat 3 prohoda frezom u razmacima oko 2 tjedna između pojedinog frezanja.
Ništa ti šinj ne bi pomogla. Ona traži određenu brzinu kretanja s kojom bi na ovoj njivi ostal bez bubrega, a brzo bi se i oprostil od traktora.

Poznato mi je takvo zemljiste takozvana zutnjaca ili zuta ilovaca. Slicno je kod mene samo sto je bela ilovaca ali nije dobro je isfrezovati i ako se moze biramo najpogodnije vreme i za oranje i pripremu jer pripremiti je grozno. Prosle godine smo havarisali i tanjiracu i setvospremac je dosao bez pola moticica ko babini zubi proredjen . Isfrezovati se da u 2 prohoda ali je to preskupa rabota za nase uslove prihoda a drugo sto posle prve kise se uhvati takva pokorica da biljke nemogu napredovati kako treba. Zato je u prolece treskavac a posle masaza kicme dolazi na red. iz traktora izlazimo ko polomljeni

Odnekada su mi ljudi pričali da Panonska dolina ima laganije i kvalitetne zemlje zbog morskog taloga prema uzbrdicama. U svakom primeru najbolje je sređivati pjeskovito tlo, al vidi vraga, da ni ravnice nemajo uvijek pijeskovitog tla.

Kod mene kad na prolječe se šinjo poravna i klinasto drljačo sredi izpod 10 cm zemlje ona je kao da je na jesen ni nisi orao. Fino masno sabijena, da kad plugič za krompir reže žlebove za setvu, on izbacuje prave masne brazde. Upravo me zanima ,akko bi radijo kakav automatski setveni stroj za krompir, kad bi on nazad nabacao za sobom ove masne skale težke ko kamen. Zato se samo izbijegavamo večim prohodom sa traktorom i samo motika te spasi. NA pijesku oni neznaju, što je jeb..posao.
Plitka sijetva ne stvara po večini nikakvog problema. Primer kukuruz.
Vidim i razliko u kvalititi zemlje, kad se njiva zatravi za više godina. Travinje ju srahljajo nakon nešto godina. ZAto, ak je to moguče, dobro je par godina pustiti odmarati zemljo, pa tek onda ponovo imati njivo.

Ivanhoo, ne vidim potrebe jako brzog prohoda preko njive sa brzinom. Teža ona razturava glavčine tvrde zemlje i ne brzina.Radijo to ja višeputa, različtim traktorima, al to je bilo u igri samo težina iznat šinje. Jednom smo i pretjeravali i imao sam gore namiješteno toliko čelika, da na ravnici traktor od 100ks, kad zaglavilo večo količino zemlje se zaustavijo. Onda sam uključilo automatiko hidravlike, pa ona prije zakapanja kotača priključak malo podigavala poslije toga prvog događaja.

Cela Vojvodina je takoreci dosta laksa i najkvalitetnija zemlja ali i tu ima mnogo mnogo razlike. Deo ka Rumunskoj granici su fakticki pescare i mocvarna tla. Srednji deo vojvodine masna crnica i najplodnija ali teska za obradu a deo do Hrvatske je fakticki najbolja zemlja. Kod nas u sremu je vecinom naplavina Drine I Save pa su tu toliko razlicita zemljista da je bas velika razlika. Samo u mom selu ima bar 4 klasifikacije zemljista i po rodnosti i tipu za obradu. Ali tako se moramo prilagodjavati zemljistu i vremenu koliko god je moguce.

Ne znam kaj bi ja napravil sa šinjom ili drljačama, kad lagana freza ne može u jednom prohodu poravnati njive.

PA upravo zbog toga ti je šinja! Potrga vrhove i zasipa u rupe, da je izgled njive prilično ravan. Još tad ideš gore drljačama il frezom. A mene kod nas žene ne puste frezom više gore(to sam radijo 1 godinu i napravijo 3 prehoda, pa ništa efekta od toga, još uvijek velike grude).Pravijo, da sam izvukao iz dubine sve masne glavčine, i one sad ne mogu ništa sa njimi i ne mogu saditi. Zato samo šinjo preljetim uvijek jedan prehod i onda klin drljača najviše 2 puta prohoda pa kraj priče.

Šinja mora biti za traktor prav široka i prav težka(no težino po želji dodavaš na njo). Prelagana je bezveze, da radiš sa njom, jer je brez efekta,al pretežka če ti zaustaviti traktor.

Čim manje prohoda, tim bolje. Ove godine bum probal onu tešku zemlju prvi prolaz frezati u najsporijoj brzini i to u između 05. i 15. 04. Nakon 2 do tri tjedna još jedan brzi plitki prolaz i sjetva bučnih koštic.
Znam da bi šinja vjerojatno dobro došla, ali zbog te jedne njive mi se ne isplati investirati.

Znam, to su problemi malenih poljuprivredba, da se svak istroj ne izplati nabaviti.
No može se i drugače to riješavati. Eto sa daskom za snijeg il nekvi to rade i sa platojem, kojeg malo nagnutoga imaju(otvorenog) za manje od 45% i on ravna straga. Više ko ga otvaraš, više čupa narazen.
http://www.mojalbum.com/reider/antonio-carraro/foto/21597943

Nemam ništa od svega nabrojenog. Plato bi vjerojatno bil najkorisniji, ali bi moral napraviti širine 170 ili 180 i jako kratak. Možda svega 70 do 80 cm zbog nosivosti uz brijeg da ne moram u rikverc.

Već sam razmišljal kako bi mogel voziti drva iz šume bez prikolice. Otraga plato za utovar čokov (L=30 cm), a naprijed fiksne konzole umjesto utega za komade dužine 150 cm.
Najprije bi išlo oko 0,3 metra (cca 200 kg), a otraga oko 0,9 metara (cca 600 kg netto + težina platoa.
Nisam dugo razmišljal. Prikolica je bezbolnija za traktor.

Na koncu je ispalo da ni za plato nemam dovoljno posla, pa mi za zatvaranje zimske brazde ostane samo freza.

Ja sam danas nabavio jedan prikljucak koji je neka preteca setvospremaca ali koristio se i za spartanje izmedju redova. Napred je imao motike takozvane pacije noge na V i takve su se mogle i na drugom redu montirati. Pozadi su bila dva rotora valjka za sitnjenje koja su skinuta .Srecom imam rotore i to bas prilicno dobre koje cu ugraditi pa cu najverovatnije jos preraditi drugi nosac za S opruge kao u setvospremaca.
Slikacu ga cim doteram ,jer sam ga od drugara uzeo i njemu netreba i stoji vise od 20 god a meni bi dobro doslo napraviti to za zatvaranje brazde i pripremu kasnije

Jučer odrađeno "zatvaranje" brazde gdje bum sijal bučne koštice.
Jedan prolaz frezom. Prvi trag sam išel u najsporijoj, a dalje sam digel za jednu brzinu jer nije bilo razlike. Možda sam mogel za još jednu, ali nisam isprobaval.

Sad se bu lijepo zasušilo i ako se otvari vremenska da bu krajem idućeg tjedna palo oko 20 lit. kiše po kvadratu, onda bu super za pripremu.

Ove godine se lijepse priprema u odnosu na proslu? Vidim da je bilo zamrznuto,tako kod mene bude samo se malo više brazde zatvore,ja obično odaberem brzinu u kojoj mogu vrtit frezu na 540,a da traktor ne ide prebrzo..malo off doso je 3070 pokuso sam skuzit te brzine al nisam uspio,mozes na pp malo objasnit?

Za jedan prolaz bolje. Prošle godine je nakon 2 prolaza bilo čak zeru lošije. Bil sam planiral od šurjaka posuditi obične trokrilne brane za prvi prolaz, ali za vrijeme dok odem po njih (5 km u jednom smjeru) i kasnije ih vratim, više od pola sam pofrezal.

Ja uvijek frezam na 540E. Freza je lagana AT-20 i traktor je ne osjeti. Temperatura motora se uopće ne diže. Čak mislim da je preniska.

Napišem ti PP.

I ja na goldoniju,nisu neke dubine tako da ne osjeti,ma ne isplati se nista osim freze najbolje napravi poso, vidio sam poruku pokusat cu se sutra igrat sa time

Danas smo malo poravnali oranje i da se zatvori vlaga. Trebalo je i pre ali nestize se sa poslom

Isto sam i ja prošli dan preljetijo jednom prevlakom sa daskom 2,1metara širine po njivi, da razbijem glave zemlje od oranice i na krajevima njive zapunim veče rupe. Išlo super, jer zemlja suha ljepo. Nakon par dana trebao bi iti jedan prehod pokušati frezom, pa onda opet posušiti malo pa opet jednoga. Bar tako mi se čini.

Jedna slika ravnanja njive. Tek sad stigao i jo pronašao.

Sjetil sam se ove teme kad sam videl tvoju sliku u temi o AC traktorima.
http://shrani.najdi.si/?45/13L/4QDwVnaj/fotografija-0056.jpg

U ovoj temi je tvoja slika ravnanja Goldonijem.
Mislim da nije ista njiva pa je vjerojatno i različita kvaliteta zemlje. Nakon prolaza Goldonijem se vide tragovi kotača, a nakon AC-a ih nema. Jel to samo zbog razlike u težini traktora ili je zbog zemlje?

Jesi li probal koje godine frezati bez ravnanja? Ako jesi, kakva je razlika?
Moram stati, več sam napisal previše pitanja.

Vrijemena je puno za odgovaranje, nema problema, al dobro je , da pazimo na odgovarajuče teme, jer istina može biti sve kao supa miješavito.
Nije ista njiva, jer Goldoni ravna na dvoru, al AC u dolini. Razlik je puuuno. Nije svuda isto suha zemlja. KAo vidim, možda ni isto ni premrznuta. Težina traktora možda toliko ne utica na tragove, a več je razlike u daskama!. Ac ima ožjo i težjo- zapada dublje i bolje čupa, jer ima uteg gore. Široka daska Goldonija nema tegova, al sijetijo si me, hvala, da trebam uteg na njo na porlješe staviti, jer preširoka i prelagana.
Kod AC-ja radije sam uzimao malo dasko, lakše jo pripasavati bilo, jer ima on prekratke ruke i bez štelovanja višine hidravlički i bez brzih ruk kačenja. Muke isusove. Nikako nije išlo za pripasati, a daska uvijek bacana negdje pored šume. Goldoni jo jednostavnije prikači a i stoji sve duže od kotača, tako da ču koristiti od sada uvijek nju, a i brže ide sa širijo. Žao nema široka daska mogučnosti izravnavanja izza traktorja, a sad je i ne budem ništa promijenjivao- zadovoljava potrebe. Prodavala se, nije bilo dugo kupaca, al sad se više ni ne prodaje. Osim uvijek izza sebe zemljo gura malo na stran. A ne dosta. Lakše bilo bi traverzati, ak bila bi sravnata. Mala ima mogučnost štelovanja nagiba.
NIkad nisam pokušao frezati brez ravnanja!!!JEr zato nisam do sad imao ni nekve pametne freze!. A opet imaš dobro idejo! Sa ovom moglo bi se pokušati iti direktno. NE ide se zbog bržeg kraja posla, več, da se manje vozi po njivi i sabija da!. Ma e- pokušat ču iduče godine. Imaš pravo...

Imaš novu frezu? Zakaj šutiš o tome? Predstavi je malo u odgovarajućoj temi.

??? MA pisao cijelo godino o njoj. Sharktiman i ima temo.

Godine činidu svoje. Ne mogu pronajti. Prosim te link.

Nakon kaj sam ovo gore napisal išel sam još jedanput tražiti. Ne nalazi se među ostalim frezama nego odvojeno na dnu stranice. Vjerojatno mi je zato promaklo.
Više u temi o frezi.

Iz Slavonije i Srijema prijatelj šalje fotku.