Frezanje zemlje

Međuredovno frezanje:

E sto volim da vidim ovako lep rad, sve pohvale

Ivanhu je kazao:"
Doduše, oranje nije najproblematičnije, na frezanje potrošim više. Uglavnom trebam 3 prolaza (svaki slijedeći kad se zemlja koju izbaci van adekvatno prosuši) i još je puno grublje nego na normalnoj zemlji u jednom prolazu. Za tu zemlju bi trebala teška freza sa 6 noževa po flanđi."

Čini se meni, da veliki okretaji freze čuda stvaraju i zamijenijo funkcijo 6 noževa umijesto 4 na tanjur. Težina freze čini svoje samo kod dubokog freziranja, a za površinsko kvaliteto frezana ne uticuje. JA freziram na prolječe zimsko brazdo nakon traverzanja dublje samo jedan prolaz, a onda na kraju samo prije sijetve plitko. I obavi lagana freza posao sasvim dobro. Samo treba se vrtjeti dovoljno brzo. Kod spore vrtnje glave zemlje odmaknu se noževima. Al kod brzine nema vrijemena. isto kao kod rad sa trimerom. NA startgasu laks ne kosi.

Nažalost nisi shvatil bit problema. Kod lakše zemlje ili teže gdje su brazde složene ko knjiga, može i lkša freza uz dovoljno sporo kretanje odraditi posel. No, kaj se dogodi njiva, na zemlji o kakvoj pričamo, nije bila idealno izorana? Visinska razlika između jama i vrhova brazdi je od 20-30 cm, a freza u prvom prolazu uzme tek 10-ak cm vrha brazde. Tek u drugom prolazu donekle poravna njivu. No svaki prolaz na proljeće po izoranom ugazi zemlju. Tamo gdje su prošli traktorski kotači se zemlja više ne drobi nego freza van baca grude debljine 8-10 cm.
Freza je kao i malčer, a vjerojatno i roto kosa, predviđena da radi na 540 okretaja kardana.
Zakaj bi možda pomoglo 6 noževa po flanđi (s poantom na možda)? Probaj sam razmislizi. Teoretski bi trebalo, a u praksi, na toj njivi, možda i ne. Čak sam bil razmišljal da kupim dodatne noževe, ali pošto se dela samo o toj njivi, odustal sam od kupnje.
Ostaje mi na proljeće probati dodatno obtežiti frezu. Možda probati par metara sa živim utegom. Ako bu efekta, onda pričvrstiti oko 100 kg na frezu koja ima svega 160 kg.
Čini mi se da sam već pisal na koji način dobijem s tom frezom plitko frezanje. Samo i isključivo pravilnim odabirom kretanja traktora. Puno je efektnije nego držati frezu na hidrauliki.

Edit:

dodajem sliku na kojoj se vidi dio nakon prvog (17.03.215.) i drugog (28.03.2015.) prolaza.
20150328-05

Shvatijo sam, da ak se napokon traverzanja zimske brazde na prolječe duboko freza, za frezom ostaje veče grude. A tako prezračeno činilo mi se dovoljno duboko, da sam pustijo, da se to nešto dana dobro osuši. A suši se ,jer je dosta zračnosti između posameznih gruda. KAd se ove velike  grude osuše, dobijo sam osiječaj, da te ovakve grude se ne sabijajo tako jako više i drže traktor na površini tekom drugog prohoda, i jer so suhe, freza jih dobro razbila.
Ovdje dođe do izraza traktor sa širokim gumama tem više lagani...
Vijerujem, da bi ti pomoglo naravno da znam više noževa, a sa povečanjem brzine na vratilu možeš nešto nadomestiti. Radi se sa tim, što imamo, i ne sa onim, što bilo bi dobro da imamo naravno

Kad bi vrijeme bilo onakvo kakvo nam za koju njivu paše.... pa da na svaku njivu padne onoliko kiše koliko ta njiva treba
Tko zna? Možda u daljoj budućnosti i bude tak. Bumo vidli kak bu za kakvih 100 let.

NEče naju tada više boljeti leđa prijatelj i hvala dragome bogu, da bude tako, jer me ni ne zanima, šta bude tada... LP

Misliš da bumo ipak vidli, samo bez križobolje.

Pasquali 995 / Tomo Vinković freza Mistsubishi.